Sve sam shvatila... nikad nisi ni želeo sa mnom... ona ti je sve vreme bila u glavi, a ja sam samo bila neko ko je tu zato što ti je teško bez nje...
Ljuta sam na sebe zato što nisam videla. Pustila sam da me ponese reka strasti... očekivala sam da ću na kraju uploviti u more... ali nisam... ulila sam se u jezero koje je presušilo...
Da si bar bio iskren i rekao mi da je to što mi nudiš laž. Da i tebi treba neka laž da bi se osećao bolje... Ali prećutao si... koja je korist od toga?
Zapravo, ne ljutim se na tebe. Ti si uradio ono što si mislio da je dobro za tebe. Nisi imao kapaciteta da se suočiš sa svojim gubitkom... morao si da uvučeš još nekog u svoju tugu.
... da li sam prestala da razmišljam o tebi? Posle dve i po godine? Ne... i dalje mi se vučeš po mozgu kao prebijena mačka...
da li postoji neka kiselina koja može da sprži sećanja na tvoje dodire? Sipala bih je direktno na mozak...
kako je besmisleno to što te još uvek zadržavam u sebi... da bar postoji bilo kakav logičan razlog da to tako treba... ali ne postoji...
da bar postoji sklad sa realnošću... ne postoji... ti si miljama daleko od mene, a kao da ćeš se svakog trenutka vratiti i biti samo moj, a ja samo tvoja...
kakva glupost...
kako da te izbacim iz glave i da spržim svako sećanje na tvoje poljupce i tvoje uzdahe?
kako si ti uspeo da mene zaboraviš i izbrišeš iz svojih misli? Otkrij mi tajnu, molim te...
Najviše od svega volim jutarnju kafu. Kada pomirišem ujutru tek otvorenu kesicu crne domaće kafe, osećam neku pozitivnu jezu... U trenutku osetim neverovatnu sreću i zadovoljstvo, a onda se to prijatno osećanje rasprši po sobi kroz moj uzdah: "mmmm.... kafa..."
Sa čime bih mogla da uporedim to zadovoljstvo? Hm... zamislite plažu... pustu... možda u daljini neki par koji se kikoće i tiho razgovara... nekih desetak metara niže ka moru. Ali njihovi šapati se mešaju sa šumovima mora i zvucima ptica koji obleću oko te majušne plaže... ja se protežem i ne razmišljam ni o čemu. Niti o sebi, niti o njemu,... u tom trenutku nema suočavanja sa realnošću, nema osećanja ni prema kome... samo osećam pesak i sunce po sebi koji mi se zavlače u gaćice, u kosu, među prste,... rastežem se kako bi sunce dohvatilo svaki skriveni deo mene...
Jeste... u tom trenutku ne razmišljam ni o čemu... samo je jednostavno prijatno i ispunjavajuće...
Imala sam težak dan. Pivo bi mi dobro došlo. Ne pušim, ali ću zapaliti jednu. Mislim da imam u kući.
Miris me podseća na detinjstvo. Mama je pušila, a ja joj krila cigarete. Govorila sam da nije fer da daje novac za njih, a meni da ne kupi čokoladu. Večeras i meni prija cigareta. Samo večeras.
On odlazi. Ostavlja me. Ne znam da li sam tužna zato što mi je stalo do njega ili samo zato što sam ostavljena?
Brzo gori cigareta. I pivo mi "ide". Klizi kroz grlo i hladi me. Koža mi se ježi od zadovoljstva. Kao i one večeri kada me je ljubio po stomaku. Sećam se spontanosti. Toplina. Bili smo bez glasa. Kao nemi film. Nema reči a sve ti je jasno.
Dogoreva cigareta. Kao naša strast. Možda je to ljubav. Moram je namerno ugasiti da ne počne filter da dogoreva. Tada cigareta počne da širi opor miris. Kao i to što postoji među nama. "To" što ne mogu da opišem. "To" za koje nemam reči. "TO". Samo još jedan dim, uzdah. Neka ide.
Otići će iza sunca. Znam da će me zaboraviti. Možda ću ja biti prva koja će zaboraviti ("I wish..."). Ali to se zapravo nikad neće saznati.
Neka ide. To je njegov život. Ja se vraćam u realnost. Ovo je posebna noć. Noć emocimoždera. Trajaće do 2.
Lice joj je bilo obasjano crvenom svetlošću ulične reklame. U stanu nije bila upaljena nijedna lampa. Na sebi je imala ljubičastu kratku haljinu. Jedna bratela joj spala sa ramena, otkrila je njene bujne grudi. Skoro do bradavica. Na licu joj je virio blagi osmeh zadovoljstva. Osećala je da zrači nekom čudnom energijom. Sigurna u sebe, na prstima, došla je do sofe i, kao sa nekim prkosom, sela. Prekrstila je noge. Uzela cigaretu i upaljač sa stola. Uputila mu je pohotan pogled, blago otvorila usne kako bi stavila usku cigaretu. Vatra je obasjala za trenutak njeno belo lice i usne koje su bile crvene kao maline.
"Ima prelepe plave oči..." pomislio je.
Voleo je žene blede puti i svetlih očiju. Ona je bila takva.
Sedeo je preko puta nje i ćutao. Nije znao da li sme. Ali nije se ni usuđivao da pita. Zapravo znao je da ne sme. Nije bila njegova.
"Jel pušiš? Hoćeš li? Samo što su ženske" nasmejala se. Odmah je njeno lice dobilo topao izraz. Imala je lepe zube.
"Ovaj... ne. Hvala." bojao se da ako ustane i približi se da će početi da se trese od uzbuđenja. Odavno mu se nije neka devojka dopadala kao ona. Njen osmeh ga je opustio na trenutak.
"Izvini. Nemam sveće u kući. Malo pre je nestala struja u zgradi. Glavni osigurač" rekla je svojim umornim glasom.
"Ne brini. Ne smeta mi. Lepa si i ovako." izustio je.
Čekala je ovaj trenutak. Znala je. Samo je čekala. Uputila mu je pogled pun topline, a onda je oblizala usne. Uradila je to nesvesno, neplanirano. Zakucalo joj je srce brže i ispustila je kratak izdah koji ju je izdao. I ona je bila uzbuđena zbog njegovog prisustva. Znala je da ne sme.
"Hvala."
Dugo ju je gledao bez prestanka...
"Ali znaš da imam prsten?" rekla je posle duže pauze i glasno se nasmejala. Pokušala je da se sakrije.
"Nije mi to bitno u ovom trenutku" rekao je tiho. "Mogu li da te poljubim?"
Izvini. Ipak volim njega. sa tobom uživam u uzbuđenjima koja mi pružaš.
Nemoj me pogrešno shvatiti. Volim tvoje dodire, volim tvoje usne, ali ne volim tebe.
On je osoba koja zna kako dišem i kako plačem. On zna kad da me zagrli, kada da mi šapuće ono što želim. On zna da me zasmeje. Voli me guzatu, koščatu, dlakavu, bubuljičavu...
Ti... ti me samo uzdižeš. Govoriš mi da sam najlepša... ali ne znaš koliko ružna mogu biti. On to sve zna. Ti uzbuđenje nazivaš ljubav, ali ne... Ljubav nije uvek uzbudljiva. Ljubav je nekad teška, ogorčena, puna neizvesnosti, ali je topla i daje ti sigurnost da nastaviš dalje.
Veruj mi. Osetićeš je nekad u budućnosti. I zato mi ne zameri - ipak volim njega, a ti si samo tu da mi ispuniš prazan hod.
Sećam se dugog i zanimljivog razgovora. Petak. U stvari subota. Jedan sat posle ponoći. Posmatrao me je svojim tajanstvenim očima. Smeškao se. Bio je samo zanimljiva osoba. Nisam primetila da se moje telo naginje ka njemu i da reaguje uvek kada se glasno nasmeje. I ja sam se glasno smejala. Bilo je samo zanimljivo.
Učinilo mi se da se u jednom trenutku približio. Nisam bila sigurna. Bila sam opijena prijatnošću same večeri. Smejali smo se. Bilo je samo zanimljivo.
Mislim da sam i ja svoje telo okrenula i približila njemu. Ni za to nisam sigurna da li se desilo, i ako jeste, kada. Bilo je potpuno naivno i nevino.
Ali mi definitivno nije promaklo... poljubac. Neočekivan ali željan. Neočekivan ali (u stvari) očekivan, spontano isplaniran,... Bilo je samo uzbudljivo i prijatno.
highlight of the night...
Trenutak koji ne izlazi iz sećanja i želja koja uvek postoji da se ponovo desi.
Pratila sam ga pogledom. Pratila sam svaki pokret njegove ruke. Nije ga interesovalo šta mislim o svemu o čemu govori. Bilo mu je bitno da ga obožavaju, da mu se dive.
Kakav je to čovek kome je stalo samo da bude "zvezda"? Kakav je to čovek koji samo želi da ga neko gleda opčinjeno, zaljubljeno? I kada oseti to, odlazi... ostavlja te bez reči, ostavlja te praznu.
Volela bih da sam mu rekla:" Šta ti misliš? Da si jedini? Nisi! To što sam zaljubljena u tebe - proći će! Kao i svaka bol, kao i svaka tuga! Kao i svaka ljubav! Proći će, istrošiće se! Biću ponovo svoja!"
Želim da ponovo osetim njegovu ruku koja prelazi preko mojih grudi i struka. Volela bih ponovo da čujem kako uzbuđeno diše i priča mi kako sam lepa, kako voli moje telo kada se uvija, kako ga uzbuđuju moji pokreti... Želim da mi kaže da je zaljubljen u mene i da bi voleo da sam samo njegova...
Nije tu pored mene... i znam da nema smisla da bude uopšte... da je to samo bajka u kojoj uživam samo jedan trenutak. Sledeći trenutak je samo prigušena bol i sama sebi govorim "on nije moj, ja nisam njegova, besmisleno je..."
Ovo leto se osećam opuštenije ... nemam toliko promena u životu. Letovanje mi je bilo divno . Zamislite plavetnilo oko sebe, pomešano sa slanim ukusom peska koji vam se slučajno nađe u ustima.
