relaxedfemale

Najviše od svega volim jutarnju kafu. Kada pomirišem ujutru tek otvorenu kesicu crne domaće kafe, osećam neku pozitivnu jezu... U trenutku osetim neverovatnu sreću i zadovoljstvo, a onda se to prijatno osećanje rasprši po sobi kroz moj uzdah: "mmmm.... kafa..."

Sa čime bih mogla da uporedim to zadovoljstvo? Hm... zamislite plažu... pustu... možda u daljini neki par koji se kikoće i tiho razgovara... nekih desetak metara niže ka moru. Ali njihovi šapati se mešaju sa šumovima mora i zvucima ptica koji obleću oko te majušne plaže... ja se protežem i ne razmišljam ni o čemu. Niti o sebi, niti o njemu,... u tom trenutku nema suočavanja sa realnošću, nema osećanja ni prema kome... samo osećam pesak i sunce po sebi koji mi se zavlače u gaćice, u kosu, među prste,... rastežem se kako bi sunce dohvatilo svaki skriveni deo mene... 

Jeste... u tom trenutku ne razmišljam ni o čemu... samo je jednostavno prijatno i ispunjavajuće... 

...i tako  svako jutro...