Noć emocimoždera
Imala sam težak dan. Pivo bi mi dobro došlo. Ne pušim, ali ću zapaliti jednu. Mislim da imam u kući.
Miris me podseća na detinjstvo. Mama je pušila, a ja joj krila cigarete. Govorila sam da nije fer da daje novac za njih, a meni da ne kupi čokoladu. Večeras i meni prija cigareta. Samo večeras.
On odlazi. Ostavlja me. Ne znam da li sam tužna zato što mi je stalo do njega ili samo zato što sam ostavljena?
Brzo gori cigareta. I pivo mi "ide". Klizi kroz grlo i hladi me. Koža mi se ježi od zadovoljstva. Kao i one večeri kada me je ljubio po stomaku. Sećam se spontanosti. Toplina. Bili smo bez glasa. Kao nemi film. Nema reči a sve ti je jasno.
Dogoreva cigareta. Kao naša strast. Možda je to ljubav. Moram je namerno ugasiti da ne počne filter da dogoreva. Tada cigareta počne da širi opor miris. Kao i to što postoji među nama. "To" što ne mogu da opišem. "To" za koje nemam reči. "TO". Samo još jedan dim, uzdah. Neka ide.
Otići će iza sunca. Znam da će me zaboraviti. Možda ću ja biti prva koja će zaboraviti ("I wish..."). Ali to se zapravo nikad neće saznati.
Neka ide. To je njegov život. Ja se vraćam u realnost. Ovo je posebna noć. Noć emocimoždera. Trajaće do 2.
