relaxedfemale

... da li sam prestala da razmišljam o tebi? Posle dve i po godine? Ne... i dalje mi se vučeš po mozgu kao prebijena mačka...

da li postoji neka kiselina koja može da sprži sećanja na tvoje dodire? Sipala bih je direktno na mozak...

kako je besmisleno to što te još uvek zadržavam u sebi... da bar postoji bilo kakav logičan razlog da to tako treba... ali ne postoji...

 da bar postoji sklad sa realnošću... ne postoji... ti si miljama daleko od mene, a kao da ćeš se svakog trenutka vratiti i biti samo moj, a ja samo tvoja...

kakva glupost... 

kako da te izbacim iz glave i da spržim svako sećanje na tvoje poljupce i tvoje uzdahe? 

kako si ti uspeo da mene zaboraviš i izbrišeš iz svojih misli? Otkrij mi tajnu, molim te...