Sada čisto vidim...
Sve sam shvatila... nikad nisi ni želeo sa mnom... ona ti je sve vreme bila u glavi, a ja sam samo bila neko ko je tu zato što ti je teško bez nje...
Ljuta sam na sebe zato što nisam videla. Pustila sam da me ponese reka strasti... očekivala sam da ću na kraju uploviti u more... ali nisam... ulila sam se u jezero koje je presušilo...
Da si bar bio iskren i rekao mi da je to što mi nudiš laž. Da i tebi treba neka laž da bi se osećao bolje... Ali prećutao si... koja je korist od toga?
Zapravo, ne ljutim se na tebe. Ti si uradio ono što si mislio da je dobro za tebe. Nisi imao kapaciteta da se suočiš sa svojim gubitkom... morao si da uvučeš još nekog u svoju tugu.
Ali zašto ja? Potpuno si me emotivno rasturio...
Sada me samo pusti da prebolim...
